Proja sa jogurtom

Ako želite jednostavan, brz, tradicionalan i, naravno, ukusan doručak ili, recimo, večeru ili predjelo istih kvaliteta, proja je upravo ono što Vam je potrebno.
Sastojci za 4 osobe
100 g brašna
malo soli
malo ulja
1 kom jajeta
0.5 l jogurta
500 g kukuruznog griza
1 kesice praška za pecivo
Priprema testa
Pre nego što počnete sa pripremom proje, uključite rernu na 220°C.
U veći posudu sipajte kukurzni griz.
Dodajte brašno.
Razbijte jedno jaje i dodajte ga u testo.
Dodajte prašak za pecivo i posolite.
Postepeno dodajte jogurt i mešajte dok ne dobijete homogenu masu.
Pečenje
Podmažite pleh suncokretovim uljem.
Ravnomerno rasporedite smesu po celom plehu. Pecite proju 5 do 10 minuta.
Da bi ste bili sigurni da je proja dovoljno pečena, čačkalicom ili viljuškom je probušite, pa ukoliko se proja ne lepi za čačkalicu onda je pečena, a ukoliko se lepi vratite je u rernu.
Pošto je proja ispečena, ostavite je da se kratko prohladi pa je isecite na kocke.
Posluženje
Posužite toplu proju sa feta sirom, šunkom ili pančetom.
Prijatno! Izvor:becook.com/sr

Šampinjoni na vinovoj lozi

Jednostavna i brza priprema ovog toplog predjela pikantnog ukusa čine ga više nego odličnim izborom za sve ljubitelje šampinjona i jako začinjene hrane.
Sastojci za 4 osobe
300 g svežih šampinjona
malo soli
5 kašika suncokretovog ulja
kašičice đumbira u prahu
malo majoran
malo bibera
2 čena belog luka
5 kom listova vinove loze
Priprema
Obrišite šampinjone čistom krpom, a zatim odvojite drške od kapica.
U vatrostalnu posudu sipajte ulje i obložite je vinovim listom.
Imajte na umu da je potrebno da vatrostalna ili druga posuda bude prikladna i za posluživanje.
Poređajte šampinjone kao na slici kako bi se sok zadržao u njima.
Priprema mešavine začina
Izgnječite beli luk ili ga iseckajte.
U posudu u kojoj ste izgnječili luk dodajte so, biber, đumbir, majoran i sve dobro promešajte.
Šampinjone pecite 10-ak minuta u rerni na 150°C . Pošto su pečeni, rasporedite smesu začina ravnomerno u svaku kapicu.Izvor:becook.com/sr/recept

ŠIMŠIR - ŽUTIKA - Berberis vulgaris

Opis biljke: dok je drvo mlado, grane šimšira divljeg ili žutike crvenkaste su boje i nalik na šibe. Posle odrvene i dobiju prljavosivu boju. Listovi se pretvaraju u trodelno tmje. Kratki izdanci razvijaju listove koji se nalaze u cupercima, jajasti su i na rubu nazubljeni. Cvetovi su žuti i vise u grozdovima. Plodovi su svetlocrvene boje, bubicasti i valjkastog oblika. ... ,

Stanište: žutika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima ima u prilicnirn kolicinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde. Njome se podižu žive ograde.

Lekoviti deo biljke: sabiru se bobe i kora, a koren u kasnu jesen. Bobe se sabiru u kasnu jesen bez peteljke, a nakon što se posuši, moraju zadržati svoju prirodnu crvenu boju ..

Lekovito delovanje: žutika pospešuje izlucivanje žuci, proširuje
krvne žile i time pospešuje cirkulaciju krvi uz istodobno sniženje pritiska. Isto tako, korisna je u lecenju bolesti žuci, jetre i proliva. Pomešana s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju mnoštva drugih bolesti.
Izvor:herbateka.eu

Šta sve leči med: 11 dragocenih recepata iz košnice

Bilo da je reč o drevnoj Kini, Egiptu ili antičkoj Grčkoj - med je svakako jedno od lekovitih sredstava sa najdužom medicinskom tradicijom. Ovaj dragoceni prirodni proizvod može da se koristi na veoma različite načine za različite vrste tegoba, a mi navodimo one najvažnije.
Nutricionista Branka Mirković kaže da med pomaže i ljudima koji imaju problema sa snom. Ako patite od lošeg sna, korisno je da uveče, neposredno pred spavanje, popijte šolju toplog meda ili čaj u kome ćete rastopiti med. San će biti daleko kvalitetniji, a nutricionista Branka Mirković tvrdi da je kašičica, dve meda dnevno veoma zdrava navika.
- Med je najbolje rastopiti ili ga koristiti kao namaz. Bolje je rešenje od džema ili čokoladnih kremova koje deca vole. Međutim, ljudi treba da znaju da med ima istu kalorijsku vrednost kao i beli šećer. Zato treba da ga izbegavaju osobe koje boluju od dijabetesa - kaže naša sagovornica.
Ona preporučuje lakše medove, kao što su livadski i bagremov, za decu i mlađe osobe, dok teži, na primer od borovih iglica, ne preporučuje ovoj populaciji.
ASTMA: Gel od meda
Sitno iseckajte 1 glavicu crnog luka i 2 čena belog luka, a zatim dodajte 1 kašičicu timijana (majčina dušica) i 4 kašike islandskog lišaja (mahovine). Stavite da se kuva u 400 ml vode, a kad proključa, pustite da se ohladi i tek onda dodajte 200 g meda. Više puta dnevno uzimajte po jednu punu kašiku - deluje umirujuće.
KAŠALJ: Čist med
Uzmite 1-2 kašike meda i pustite ga da polako klizi niz grlo. Najdelotvorniji je med sa majčinom dušicom, lipov med, med od borovine, planinski livadski, kao i šumski med.
Mleko sa medom i komoračem - Potrebno vam je 1/4 l mleka, 3 kašičice semenki komorača i 2 kašike meda. Kratko prokuvajte mleko s komoračem, a kad se ohladi na oko 40 stepeni, dodajte i med. Pijte više puta dnevno, po mogućnosti uveče, jer ima uspavljujuće dejstvo.
KIJAVICA: Inhalacija medom
Sipajte 100 g meda u jedan litar vrele vode. Najpogodniji za inhalaciju je med od žalfije, majčine dušice i jele. Oprez: pet minuta udišite paru kroz nos i izdišite kroz usta, a zatim još pet minuta obrnutim redosledom.
REUMA: Oblozi od meda
Nanesite veću količinu meda na bolno mesto, pokrijte pamučnom tkaninom i pričvrstite. Deluje protiv upale.
GIHT: Oblog meda i gaveza
Za ovaj oblog vam je potrebno: dve kašike rendanog korena gaveza, 1 kašika meda, 1 kašika maslinovog ulja, vruća voda. Pomešajte sve sastojke tako da dobijete kašu i nanesite direktno na bolni zglob. Po mogućstvu ostavite da deluje tokom noći. Ublažava bol.
UPALA GRLA: Med sa ananasom
Potrebni sastojci: 1 deblja kriška svežeg ananasa, 1 kašika meda i voda. Kuvajte ananas deset minuta u malo vode, pustite da se prohladi, a zatim dodajte med. Ovako dobijenom tečnošću ispirajte grlo oko dva minuta, a zatim je progutajte. Primenjujte više puta dnevno tokom perioda od nedelju dana. Ublažava upalu.
AKNE: Emulzija od meda
Sastojci: 100 ml mleka, 100 g šumskog meda, sok od jednog limuna. Blago zagrejano mleko sipajte u čistu teglu, dodajte med i sveže naceđen limunov sok. Dobro zatvorite i promućkajte. Emulziju uveče nanosite na kožu, a ujutru ispirajte mlakom vodom.
OPEKOTINE: Prva pomoć kod opekotina
Potrebno vam je dosta hladne, čiste vode, med, sterilna gaza. Dobro ohladite bolno mesto vodom, a zatim nanesite dosta meda, ne dodirujući kožu. Deluje protiv mikroba!
GLAVOBOLJA: Med od lavande, lipe sa čajem od majčine dušice ili matičnjaka
Redovno uzimajte po kašiku neke od ovih vrsta meda ili ga dodajte u odgovarajući biljni čaj. Pogodni su i drugi biljni čajevi, na primer, od valerijane ili kantariona. Oprez: med uvek stavljajte u prohlađen čaj!
SLAB IMUNITET: Čaj za jačanje imuniteta
Pomešajte 1 kašičicu kamilice i 1 kašičicu hajdučke trave, prelijte ih jednim litrom ključale vode i ostavite da odstoji deset minuta, pa procedite. Kad se prohladi, zasladite sa pola kašičice meda i pre svakog obroka pijte po jednu šoljicu ovog čaja. U prvih šest nedelja postepeno povećavajte količinu meda do maksimalno 3 kašičice, a zatim postepeno smanjujte količinu (ukupno trajanje terapije: deset meseci).
DIJAREJA: Rastvor soli i meda
Skuvajte 1 litar vode, pa u njemu razmutite 1 ravnu kašičicu soli. Kad se prohladi, dodajte 2 kašike meda. Uzimajte sve dok vam ne prestanu tegobe.
Izvor:Blic.rs

ANANAS Ananas comosus

Verovalo se da je ananas poreklom iz Južne Amerike, ali se danas se smatra da ananas potiče sa Kariba. Portugalski i španski moreplovci preneli su ovo tropsko voće u Afriku i Aziju i juznopacifičke zemlje, gde se i danas uzgaja.Postoji i drugo mišljenje da anans potiče iz Paragvaja i sa juga Brazila. Pre Kolumba kultivisan je po čitavoj Južnoj Americi, a potom je prenesen i na Karibe gde ga je pronašao Kolumbo. Španski moreplovci su ga preneli na Filipine, Guam i današnje Zimbabve.
Lekovitost
Ananas sadrži proteolitički enzim bromelain, koji razgrađuje proteine, pa tako potpomaže proces varenja. Sličan je enzimu, koji se nalazi u želucu čoveka. Zato se u tropskim krajevima koristi kao povrće uz jaka jela, pogotovo uz svinjsko meso. Bromelain se nalazi u peteljkama i mesu ovoga voća. Pošto se bromelin toplotom inaktiviše, njegovo dejstvo se drastično umanjuje, pa je zbog toga bitno da se ananas konzumira u svežem stanju.
Ananas popravlja raspoloženje, smiruje upale, pozitivno deluje na zaštitu organizma od slobodnih radikala, blagotvorno deluje na upale i na smanjivanje otoka i hematoma, pomaže kod akutnih bolesti sinusa, bolesti srca povezane s dijabetesom, astme, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa, upale grla, artritisa, gihta, a ubrzava i oporavak posle povreda i hirurških zahvata.
Ananas je dobar i za zdravlje usta i ždrela (paradentozu). Podstiče i brže zarastanje rana pa se često koriste prilikom povreda, bolova u mišićima, istegnuća i uganuća. Potpomaže održavanju čvrstine kostiju. Alfahidroksilne kiseline ananasa ublažavaju bore na licu i podstiču regeneraciju kože, ali su i delotvorne tokom masaže delova tela na kojima se javljaju naslage sala (deluju kao piling), jer razgrađuju masnoće i podstiču cirkulaciju.
Upotreba
Ananas je veoma cenjeno voće, koje ima sočno i aromatično meso sa brojnim dragocenim sastojcima. Jede se svež ili konzervisan u vidu kompota, salata, raznih poslastica.Upotrebljava se kao dodatak masnijim jelima, za pripremu likera, sladoleda, kolača, raznih egzotičnih koktela.

Ništa bez mesa

Meso je jedna od osnovnih životnih namirnica i može da se sprema na bezbroj načina, pa ga najčešće jedemo pečeno, kuvano, dinstano, pohovano… Šta mi, međutim, zapravo znamo o nezaobilaznom sastojku svakog ukusnog ručka? Jasna Anđelković, nutricionista, kaže da meso predstavlja važan izvor biološki vrednih belančevina, gvožđa, cinka, bakra i vitamina koji su neophodni za funkcionisanje našeg organizma.
– Meso se sastoji od mišićnog, vezivnog i masnog tkiva. Najvrednije je, naravno, mišićno tkivo, koje je kod mlađih životinja finije, svetlije, sočnije i lakše se vari. Kada kažemo da postoji crveno i belo meso, zapravo govorimo o tipu mišića. Crveno meso je masnije od belog i ima više gvožđa. Da bi meso bilo ukusno, sočno i meko, ono mora da sadrži i masno tkivo. Svinjetina i govedina imaju najviše masnoće, dok junetina, teletina, piletina, ćuretina, konjsko meso i divljač spadaju u posnija mesa. Masnija mesa su kaloričnija, ali imaju manju nutritivnu vrednost – kaže Jasna Anđelković, čije stručne radove možete pročitati na sajtu
Na trpezi tri puta nedeljno
Meso sadrži 16–24 odsto belančevina, a njihova količina zavisi od masnoće. Najviše belančevina sadrže živinsko belo meso, meso kunića, konja i divljači. Količina masti u mesu zavisi od uhranjenosti životinje, pola, vrste i regije.
– Meso je siromašno ugljenim hidratima, ali zato obiluje mineralima poput kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma… Biološka vrednost mesa potiče i od vitamina rastvorljivih u vodi, pre svega vitamina grupe B i nešto manje vitamina A i E. Meso je naročito važan izvor vitamina B12 jer njega nema u biljnoj hrani. On je potreban za izgradnju crvenih krvnih ćelija i normalno funkcionisanje nervnog sistema – kaže Jasna Anđelković.
Birajte meso prema potrebama
• Junetina je sjajan izvor gvožđa, cinka, vitamina B2, B6 i niacina, vitamina B kompleksa koji snižava nivo holesterola u krvi. Pozitivno deluje na nervni sistem, srce i krvne sudove, a pomaže i kod osteoporoze.
• Teletina je bogatija mineralima od junetine, a sadrži i više niacina, kao i dva-tri puta više kalcijuma. Obiluje esencijalnim masnim kiselinama, lako se vari i jača kosti, vezivno tkivo, ulepšava kožu… Podiže hemoglobin i poboljšava krvnu sliku.
• Jagnjetina je dobar je izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B. Inače, belančevine iz jagnjećeg mesa su količinom i kvalitetom ispred belančevina iz teletine i piletine.
• Konjsko meso je slično goveđem. No, ono je mršavije, neznatno slađe i mekše. Sadrži više proteina i gvožđa, a manje masti i odlično se pokazalo u borbi protiv anemije.
• Pileće meso je odličan izvor kompletnih proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, riboflavina. Manje je kalorično od junetine, sa manjim postotkom masnoće, ali i sa manje vitamina B12, cinka i gvožđa. Svi delovi pilećeg mesa nisu istog sastava, pa tako pileće belo meso ima 20 odsto manje kalorija i dva puta manje masti od bataka ili karabataka. Piletina podiže energiju i pozitivno utiče na nervni sistem.
• Ćuretina ima 20 odsto manje kalorija od piletine i oko 75 odsto manje masti, a dvostruko veću količinu niacina. Sadrži više gvožđa i cinka. Takođe sadrži aminokiselinu triptofan, esencijalnu aminokiselinu iz hrane, koja pomaže telu da proizvodi serotonin, izvanrednu supstancu koja deluje umirujuće, a zaslužna je i za dobro spavanje. U zdravstvenom smislu ima iste blagodeti kao i piletina.
Kako se pravilno kuva
Tokom pripreme mesa nastaju promene koje smanjuju njegovu biološku vrednost. Tokom tog procesa meso menja boju, smanjuju mu se zapremina i težina. Koagulacija belančevina odigrava se na temperaturi od 60 do 63 stepeni.
– Kada kuvate meso, potpuno ga potopite u vodu, a sud poklopite kako biste sačuvali miris i ukus. Ukoliko želite da meso bude sočnije, stavite ga u vrelu vodu pre kuvanja zato što će se na taj način pore na površini zatvoriti, pa sokovi iz mesa neće iscureti. A ako kuvate supu ili čorbu, onda meso stavite u hladnu vodu – kaže Jasna Anđelković.
U cilju prevencije kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja treba jesti isključivo kuvano i suvo pečeno meso. Najbolje je da za to koristite električni roštilj, teflonski tiganj ili kesu za pečenje u rerni. Dijabetičarima i osobama koje su na redukcionim dijetama takođe se preporučuje ovakva priprema, ali isključivo živinskog mesa. Ne preporučuje se prženje mesa u masti ili ulju, kao ni pohovanje zato što meso tako upija mnogo masti.

Najzdraviji parovi namirnica

Zašto se jabuke dobro slažu s ovsenom kašom? Šta to u maslinovom ulju pojačava lekovita svojstva paradajza? Zašto grašak treba da jedete sa ljutim papričicama i zašto da pijete mleko zaslađeno medom kada ne možete da zaspite?
Epidemiolog Dejvid R. Džejkobs, profesor na Univerzitetu u Minesoti, tvrdi da određene kombinacije namirnica mogu da budu mnogo lekovitije nego kada bismo iste te namirnice jeli pojedinačno.
Ovaj fenomen nazvao je sinergija hrane i na osnovu njega napravio kombinacije koje će vam pomoći da se rešite zdravstvenih tegoba.
Paradajz i maslinovo ulje: Zbogom problemima sa srcem
Paradajz je bogat antioksidantom likopenom, koji dokazano smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka. Apsorpciju likopena pojačavaju zdrave masti, poput maslinovog ulja, pa je ova kombinacija dobitna za sve one koji imaju problema sa srcem.
Ovsena kaša i jabuke: Snižavaju holesterol
Ovsena kaša sadrži beta-glukan, supstancu koja snižava nivo holesterola u krvi i utiče na izbacivanje slobodnih radikala iz organizma. Jabuka je bogata pektinom, koji sprečava apsorpciju holesterola u crevima i podstiče njegovo izbacivanje iz organizma. Ako u činiju s ovsenom kašom narendate jabuku s korom, zaštitićete organizam. Bilo bi idealno da ovsenu kašu jedete barem tri puta nedeljno.
Jogurt i laneno seme: Ubrzavaju lenja creva
U stomaku živi više od 400 vrsta bakterija. Neke su korisne, a neke ne. Kada loše nadvladaju dobre, dolazi do smetnji u varenju, do nadimanja, gorušice, podrigivanja, bolova…
Jogurt je probiotik koji povećava nivo dobrih bakterija u telu i tako reguliše varenje. Idealan izbor za zdrav stomak je laneno seme. Svakog drugog jutra u 2 dl jogurta stavite dve kašike lanenog semena i smetnje s varenjem će nestati.
Grašak i papričica: Teraju hronični umor
Ako ste stalno umorni i nemate energije, onda u jelovnik morate da ubacite namirnice bogate gvožđem. A da bi se to gvožđe apsorbovalo, neophodno je da jedete namirnice koje će pomoći da se to gvožđe maksimalno iskoristi. Zato je važno da uz spanać, crveno meso i grašak, koji su prava mala riznica gvožđa, jedete ljute papričice. One su bogate vitaminom C, koji vezuje gvožđe direktno za krvna zrnca. Idealna mera je da jednom dnevno pojedete po 200 g graška i spanaća, a tri puta nedeljno po 250 g crvenog mesa i jednu papričicu.
Brokoli i jaja: S njima je lakše kroz klimaks
Ako imate jake grčeve svakog meseca pred ciklus ili jako teško podnosite klimaks, neophodno je da povećate unos kalcijuma i vitamina D. U toku nedelje pojedite bar kilogram brokolija, 400 g morske ribe i tri jajeta. Ukoliko imate problema s povišenim masnoćama u krvi, jaja zamenite čašom mleka s minimumom mlečne masti.
Mleko i med: Izlečiće nesanicu
Toplo mleko sadrži triptofan, aminokiselinu s prirodnim sedativnim dejstvom i kalcijumom, koji uz sva druga svojstva pomenutoj kiselini omogućava da prođe kroz čitav organizam. Ukoliko u toplo mleko dodate i kašičicu meda, miran san je zagarantovan.
Pomorandže i šargarepa: Imaćete oštriji vid
Mandarine, narandže i šargarepa prava su riznica vitamina A, koji je neophodan za očuvanje vida. Osim toga, ove namirnice sadrže enzime koji obezbeđuju dodatnu apsorpciju ovog vitamina u organizam, pa zato navalite na narandžasto voće i povrće čim primetite da vam vid slabi. Idealna mera je 300 g dnevno bilo koje od ove tri namirnice.
Bademi i banane: Da vas ne boli glava
Magnezijum koji se nalazi u bademima može da ublaži glavobolju. Takođe, osim badema možete da jedete banane, sušene kajsije, integralni pirinač ili indijski oraščić. Idealna doza je 50 g dnevno.
Časovnik za idealan jelovnik otkucava doručak u sedam
7 h 50 g ovsene kaše, prelivene sa 250 ml mleka ili jogurta sa 1,6 odsto masti, i rendana jabuka
10 h banana ili šaka badema
13 h 200 g grilovane skuše, 200 g graška
16 h 2 dl ceđenog soka od pomorandže
19 h 150 g dinstane junetine sa spanaćem i brokolijem, salata od paradajza prelivena maslinovim uljem
23 h šolja toplog mleka zaslađenog medom
Izvor:Blic.rs

Nahranite sive ćelije

Bilo da vam predstoji sastanak na kome treba da donosite važne odluke ili spremate ispit, potrudite se da pravim izborom hrane postignete najbolju mentalnu formu.
Za dobru mentalnu formu najvažnija je pravilna ishrana, objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer koji posebno ukazuje na delotvornost brokolija, morske ribe i citrusa i salata.
„Brejnfud“ (brainfood) je novi moderni naziv za supstance potrebne mozgu. Među njima, na prvom mestu je pokretač rada sivih ćelija - vitamin C, kog najviše ima u citrusnim plodovima, jabukama i jagodama.
Magnezijum, kalijum i vitamin B, prisutan u bananama, deluju umirujuće, čime stvaraju savršenu podlogu za promišljeno donošenje odluka.
Za bolju koncentraciju preporučuje se brokoli, bogat glukozinolatima, karotinoidima, gvožđem i kalcijumom.
Pored toga, tvrdi Bankhofer, naš mozak ima potrebu za stalnim unošenjem lecitina, kojim su najbogatiji jaja, proizvodi od soje i mlečni proizvodi. Posle detaljnog istraživanja, Bankhofer je došao do zaključka da morska riba podstiče koncentraciju, pa bi svi koji se bave umnim radom što češće trebalo da konzumiraju skušu, losos, tunu i haringu.
- Karotinoidi u paprici takođe podstiču rad mozga, a zelena salata, spanać i kupusasto povrće snabdevaju ga hlorofilom koji pomaže da udahnuti kiseonik što duže ostane u moždanim ćelijama. Za rad mozga neophodno je i dovoljno unošenje vode, jer ko unosi malo tečnosti, ne može da razmišlja jasno, postaje agresivan ili depresivan - tvrdi Bankhofer.
Izvor:Blic.rs

BANANA DNEVNO DO SAVRŠENOG ZDRAVLJA

BEOGRAD - Banane su odličan izvor vitamina Be tako da pružaju zaštitu nervima i imaju umirujuće dejstvo po ljudski organizam.

Anksioznost se, takođe, može tretirati ovim voćem, jer banana sadrži triptofan koji ima čak i sedativno dejstvo, piše na portalu Doktor.

Bananu treba uvrstiti u svakodnevnu užinu uz drugo voće, jer će se na taj način sprečiti makularna degeneracija i zaštitiće se oči, a one čuvaju i kosti i zglobove.

Takođe, ako osoba pretera sa pićem i ima mamurluk dovoljno je da napravi hranljivi šejk od mleka, banane i malo meda da se sve funkcije organizma brzo oporave.
Banane imaju i mogućnost da umire uznemiren stomak i da unutrašnjost želuca zaštite od oštećenja, pre svega čira.

Kombinacija banane i mleka znatno smanjuje sekreciju želudačne kiseline tako što sama kombinacija materija u banani stimuliše ćelije u zidu želuca da stvaraju deblji zaštitni sloj oko unutrašnjosti želuca.

U samo jednoj banani srednje veličine ima oko 450 grama kalijuma što znači da nas štiti od ateroskleroze krvnih sudova i oboljenja srčanog mišića i isto toliko sadrži vitamina Ce, dijetarnih vlakana i mangana, dok vitamina Be6 ima toliko da zadovolji oko 35 odsto dnevnih potreba organizma.

Vesti: zdravlje, Banana dnevno do savršenog zdravlja banana

Masna hrana izaziva diabetes

Lekari odavno znaju da masna hrana dovodi do šećerne bolesti. Međutim, do nedavno je bila misterija kako se to dešava.

Istraživački tim na čelu sa Džimom Martijem sa Medicinskog istraživačkog instituta Senford-Bernam je otkrio mehanizam koji objašnjava vezu masne hrane i dijabetesa, piše The Daily Mail.


Kako se pokazalo, masne namirnice utiču na genetički okidač, koji može da provocira razvitak dijabeta. Proučavanje ovog biološkog mehanizma daje mogućnost pronalaženja novih metoda lečenja ove teške hronične bolesti. Za analizu veze masne hrane i šećerne bolesti korišćeni su ljudi i miševi. Istraživači su ustanovili da visok nivo masti uništava dva ključna proteina, koja aktiviraju i deaktiviraju gene.


To su transkripcioni faktori FOXA2 i HNF1A. Oni aktiviraju enzim pankreasa (gušterače) koji sprečava nastanak šećerne bolesti. Kada protein prestane da radi i enzim ne radi. Ovo, zauzvrat, smanjuje broj beta ćelija koje proizvode inzulin i dovodi do povećanja nivo šećera u krvi. Bez navedenog mehanizma nemoguće je regulisnje glukoze u krvi.


Naučnici sugerišu korišćenje genetske terapije, koja utiče na beta ćelije ili korišćenje lekova koji utiču na faktore FOXA2 i HNF1A. Prema tome održanje enzimske funkcije blokira nastanak dijabeta, što je potvrđeno na gojaznim miševima.